 |
Све цркве Срема ISBN 978-86-905116-0-0
|
Из предговора
Пре него што почнете да читате, или боље речено да гледате ову књигу (јер њу пре свега чине фотографије), потребно је да имате у виду неколико ствари.
Пре свега, ниједна реч у наслову књиге није потпуно тачна, иако је он најтачнији који сам могао да смислим, а да то не буде дугачак опис онога што књига садржи. Скоро сам потпуно уверен да она не садржи СВЕ цркве у Срему и поред напора да их све откријем и фотографишем, врло је вероватно да сам бар неку пропустио. Затим, књига не презентује само ЦРКВЕ из неколико разлога. Прво, не називају све верске заједнице својe богомоље црквама, а затим, сем цркава, у књизи су представљене и многе капеле, параклиси и молитвена места, она за која сам сматрао да су важна, било из верских, историјских или уметничких разлога. Врло је вероватно да у Срему постоји још много таквих објеката који су по било ком од наведених критеријума заслужили да се нађу у књизи, али их ја једноставно нисам открио. Ипак, да бих поједноставио, надаље ћу за све објекте користити термин црква. На крају, читалац ће се сигурно запитати које сам то границе СРЕМА узео у обзир. Постојале су бар три опције: да то буде оно што је Срем географски, оно што је административно (Сремски округ) или како су га одредиле верске заједнице. Одлучио сам се за компромисно решење које је највише одговарало ономе што ми је била основна замисао – у књизи су представљени верски објекти свих верских заједница које се налазе на територији Епархије сремске Српске православне цркве. Разлика у односу на географски Срем је што књига не обухвата цркве у Земуну и његовој околини, као ни највећи број оних у западном Срему, у Хрватској. У односу на административне границе Сремског округа нису обухваћене цркве у Мачви, али су обухваћене оне које су у Бачком округу и на територији Града Београда (а географски су у Срему), као и четири места у Хрватској (Илок, Шидски Бановци, Илача и Товарник) која територијално припадају Епархији сремској.
Оно што читалац такође мора имати у виду је да нисам ни историчар, ни историчар уметности, ни историчар религије, ни фотограф, али ни верник (бар не у оном смислу како се верник данас схвата). Зато ова књига нема никакве научне или стручне, али ни религиозне претензије, она је резултат мог уживања у тумарању родним крајем и задовољства које ми пружа фотографисање. А како нисам професионални, а ни нарочито образован фотограф, фотографије често нису онаквог квалитета каквог бих и сам желео да јесу. Када ми је пала на памет идеја да направим ову фото-монографију, негде средином 2020. године, већ сам имао фотографије нешто мање од половине цркава приказаних у књизи. Зато већина њих приказује стање објеката између 2019. и 2022. године, а остале су настале пре не више од неколико година. Уз сваку цркву постоји податак о години градње (за неке је то оквирно време, јер или се година заиста не зна, или нисам успео да је пронађем), географске координате у облику СГШ - северна географска ширина и ИГД - источна географска дужина (да би онај ко жели да их посети могао лакше да их пронађе) и интернет адреса на којој се може наћи бар нешто више информација од оних најосновнијих које сам дао о свакој цркви. За мањи број њих, нажалост, нисам успео да нађем никакву информацију.