Eo Ipso

 

Mоја књига о мојој породици и мом граду, уместо објашњења ево првог пасуса из књиге:

"Једини разлог због којег сам одлучио да ово пишем јесте да се од заборава сачувају моја, а још више сећања мојих родитеља и њихових родитеља, рођака, пријатеља, познаника, свих оних чије сам приче запамтио. Тема је, на првом месту, моја породица Декански, а онда и мој родни град Сремска Митровица у којем породица обитава више од 130 година. Жељу да напишем овај текст имам већ годинама. Mного пута сам у глави исписао странице којих се сада више не сећам. Надам се да ћу истрајати и да неће све остати само на овом предговору. Иако сам наслов за ово писаније често покушавао да смислим, њега још нема, али надам се да ће се родити док не завршим.....

Београд, 7. фебруар 2012

Наслов се родио негде у лето 2012, сам по себи! А књига објављена новембра 2014.

Књига има и прилог - неколико записа са путовања....
још једну књигу у себи - збирку НАШИ ОМИЉЕНИ РЕЦЕПТИ, кућни кувар, и....
додатак - компакт диск са породичним фотографијама и два албума фотографија са путовања

Комплетну књигу, као и њен додатак, могуће је преузети ОДАВДЕ 

 

Једна и једина рецензија књиге

ЗАШТО НАМ ТРЕБА КЊИГА О ЈЕДНОЈ ОБИЧНОЈ МИТРОВАЧКОЈ И БЕОГРАДСКОЈ ПОРОДИЦИ

Данашњи човек понекад размишља о прошлости. Та навика релативно је нова потреба људске врсте. Настала је оног момента када су се људи изборили да дођу до слободног времена. То је оно време за које можемо рећи да нам  дневно преостаје ван оквира решавања егзистенцијалних потреба. Слободно време се користило на различите начине. Ретки појединци бележили су догађаје из прошлости. Прво је то бележење догађаја имало митски, да би касније добило и историјски карактер. Показаће се да је та забава, а првобитно и рационализација антрополошких страхова од ствари које су прошле, а утичу на наше животе, имала и своју практичну примену. Стабилизовала је свест појединаца и група о томе ко су и одакле потичу, ко су им преци и шта су им као обавезу пренели за будућност. Ова практична примена историје, поготово на извесне моделе колективне свести, често је злоупотребљавана. Поготово се то дешавало у новим раздобљима развоја друштва. Тако је настала модерна историјска наука до данас распета између улоге служавке политике и дубоке потребе да објективније и целовитије сагледа прошлост. Државе су стале иза историјске науке која је за узврат обрађивала велика државна питања. Политичка и војна историја која је својим последицама утицала на многе људе постала је основни предмет истраживања. У многим елементима она је то остала до данас. 

Тек у новије време, када је већина држава добила своју историју, полуисторију или пседоисторију јавило се интересовање и за друге аспекте прошлости. Били су то аспекти везани за обичан свакодневни живот који нам је трагове остављао на друкчији, за многе и мање видљив начин. Јавило се интересовање за економску, културну и друштвену историју, а потом и за историју интиме, свакодневног живота, доколице, забаве, спорта. Проучавање ових аспеката историје донело је нове методолошке проблеме науци која је два века раније почела да успоставља чврсте методолошке норме засноване на проучавању документације различитих институција. За ову врсту нових истраживања и тема структура сачуваних докумената је била таква да што се ишло даље у прошост мање се о њој могло писати. Наиме, то су области које су биле ван интересовања званичних државних институција. Зато је сваки индивидуални запис о тим обичним, интимним стварима велики допринос разумевању времена, обичаја и навика које се под утицајем глобалног друштва брзо мењају. Замислите само овај детаљ модерног времена, живело се без мобилног телефона до пре свега десет година, а данас је то ,,немогуће“.

Зато ми је било задовољство када ми је аутор кога познајем добрих десетак година, а сећам га се као гимназијалца из генерације пре моје, понудио да напишем рецензију и подржим штампање књиге. Један од ликова ове књиге је и митровачки баштован, предак нашег аутора. Неко ће завапити и рећи шта ће нам књиге о баштованима поред разних хероја, значајних и знаменитих људи, великих догађаја. Па овај наш баштован је имао потомка, нашег аутора, способног да у причу о породици удахне дух времена и много од онога што утиче на живот садашњих Митровчана, а да они тога нису ни свесни.

Без ове књиге ретко ко би знао одакле назив Деканске баште за једно од најстаријих насеља града. Када је ово насеље изграђено добило је званичан назив примерен времену, по хероју Свети Младеновићу, човеку који је један кратак период живота провео у Митровици радећи на железници. Митровчани су насеље колоквијално називали Деканац. Тако су се стварни живот и званична идеологија нашли у сукобу да би после много година мали баштован победио и насеље већ двадесетак година носи назив Деканске баште. То је тек једна прича, а потом следи мноштво малих прича о обичним људима, о људима из породице Декански и њиховим пријатељима кроз које видимо Митровицу какву нам не може описати ни један документ. То је Митровица виђена и очима дечака и младића који је још становник Митровице из шездесетих и седамдесетих година, али и зрелог човека из Београда који на њу може да гледа очима човека објективног, на начин који доноси искуство. Зато књигу најтоплије препоручујем свима онима који воле овај град и желе да сазнају понешто о његовој прошлости.

Проф. др Ненад Лемајић

Eo Ipso - preuzimanje

Књига у pdf формату (58,8 MB)

Садржај

ЗАШТО ?
НАДНИЧАР - БАШТОВАН
ГЕРТНЕР
ТРГОВАЦ
СЛУЖБЕНИК
ХЕМИЧАР И МЕНАЏЕР
МАЛА АУТОБИОГРАФИЈА
ОД МЕНЕ ОВОЛИКО
ПУТОВАЊА
    Шпанија 1989.
    Краснојарск (Красноярск) 1993. 
    Либан 2010.
    Манастирима у походе 2010.
    Јордан 2010.
    У врту Богородичином
Наши омиљени рецепти (књига у књизи)

Прилог - .zip формат (690 МВ)
(преузмите датотеку, распакујте је, покрените start.pps, или појединачне .exe датотеке, и уживајте) 

Прилог садржи књигу у pdf формату и 3 фото албума: 
породичне фотографије, фотографије са путовања и фотографије са моје прва 4 ходочашћа на Свету Гору


Неизмерно сам захвалан Нади Симић-Лемајић и њеном супругу Ненаду Лемајићу, који су сматрали да је ово што сам написао вредније од обичне породичне хронике, да је моје писаније вредно публиковања. Пре свега захваљујући њима и њиховим сугестијама Историјски архив „Срем“ је одлучио, а Град Сремска Митровица помогао да се финансира штампање књиге, овакве каква вам се налази у рукам. Велико хвала Нади и Ненаду, Архиву и Граду!

Драгана Ђонлић се прихватила тешког задатка да лекторише и коригује рукопис. Тешког, јер знам да јој није било лако да се избори са многим грешкама, а још теже да испрати стил и манире мог писања. Због тога јој се захваљујем од свег срца.

Породицу - Драгану, Ању и Јану, ноћима сам мучио дуго упаљеним светлом, куцкањем по тастатури и дуванским димом, а не ретко сам данима био потпуно неупотребљив у кући. Имале су разумевања, давале ми подршку, могу само да им кажем велико хвала и да се надам да је мој напор био вредан тога.

Београд, 22. фебруар 2014.

That's All